Домаћи задатак: "Српски рјечник" Вук Стефановић Караџић
Одговорити на питања из читанке (други разред средње школе)
- Запазили сте да Вук усвом Рјечнику уз речи објашњава и обичаје, веровања и предања нашегнарода. Зашто?
Вук усвом Рјечнику уз речи објашњава и обичаје, веровања и предања нашег народа зато што је желео да боље објасни неке речи, њихов настанак и употребу, али и да би српске обичаје, веровања и предања сачувао од заборава као народно благо и сећање како се некада живело. Вук је Рјечник написао за добробит српског народа да би наш језик био књижевни језик, а не „свињарски“ како су га многи називали. Многи за Вуков Рјечник кажу да је енциклопедија српског народа.
- Вуков сарадник на Рјечнику био је, најпре Јернеј Копитар, а потом Ђура Даничић (за 2. издање, из 1852.). У чему се огледа њихова сарадња ако знамо да је Рјечник „истолкован њемачким и латинским речима“?
Вук је почео да сакупља речи на
наговор Јернеја Копитара. Он је имао заслуга што је Вук увидео да у српском
књижевном језику мора да буде само оно што народ употребљава. Он му је био
сарадник код првог издања Рјечника и све
речи је превео на немачки и латински језик (те речи се налазе у Рјечнику). Јернеј Копитар је Вуку слао
књижевна дела наших старих лексикографа (Микаљу, Дела Белу и Стулића) чијим
делима се Вук служио у раду. Речи су наведене азбучним редом и акцентоване,
написане онако како их је народ изговарао. Рјечник је био један од
најважнијих корака у борби за језик јер је постављао чист народни језик за
основу књижевног језика.
Вук је био незадовољан првим издањем, па је уз помоћ Ђуре Даничића 1852. године објавио друго допуњено и прерађено издање, које је садржало 47.427 речи (дупло више од првог издања). Ђура Даничић је све додате нове речи превео на немачки и латински, те је учествовао у преправљању и надгледао штампање.
- Од каквог су значаја Вуков Рјечник и Писменица за српску књижевност и културу?
Значај Вуковог Рјечника и Писменице за српску књижевност и културу је немерљив, данас имамо азбуку, пишемо као што говоримо и читамо како је написано, створена је српска граматика, сакупљено много народних умотворина, сачувано много песми, бајки, басни и прича од заборава, као и народних обичаја, веровања и предања. Докле год живи језик једног народа живи и сам народ. Док га поштујемо, њиме говоримо и пишемо, дотле живи и народ, који се може разумети и умно сједињавати и неће се преливатиудруги и пропасти. Зато негујмо српски језик, књижевност и културу.
