ROBIN HUD
Mada još nisu svi uspeli da se slože oko toga da li je Robin Hud postojao ili ne, većina ipak smatra da se radi o stvarnoj istorijskoj ličnosti s kraja XIII i početka XIV veka. Kao predmet balada, knjiga i filmova Robin Hud “princ lopova” koji otima od bogatih i daje siromašnima, tokom 700 godina jedan je od najpopularnijih heroja na svetu.
O Robinu Hudu kao istorijskoj ličnosti raspravljalo se vekovima. Savremena mišljenja tvrde da je legenda o njemu delimično zasnovana na istorijskim činjenicama ali postoji značajna naučna rasprava o njegovom stvarnom identitetu.
Poteškoća sa pomenutim istorijskim istraživanjem je ime “Robert” odnosno tepanje ili nadimak “Robin” koje je u srednjovekovnoj engleskoj, a naročito u 13. veku, bilo veoma često ime. Prezime “Hud” je takođe bilo prilično uobičajeno pogotovo za one koji nose kapuljaču preko glave. Tako ne iznenađuje da se ovo ime u srednjovekovnim zapisima odnosi na više ljudi koji se zovu Robin Hud, a imali su problem sa zakonom odnosno bili su kriminalci.
U 14. veku, u Engleskoj zbog visokih poreza raste nezadovoljstvo među kmetovima i sitnim plemstvom koje ozbiljno narušava feudalni sistem. Tada se pojavljuje buntovnik Robin Hud.
U modernoj kulturi Robin Hud je prikazivan kao aristokrata koji je postao odmetnik nakon što mu je engleski kralj Džon oduzeo posede. Robin se ujedno bori protiv kralja Džona koji je nezakonito preuzeo vladarski tron rođenom bratu kralju Ričardu I Lavlje Srce koji se nalazio u krstaškom ratu, a ujedno pljačka bogate i daje siromašnima. Robina, po povratku na tron, rehabilituje zakoniti kralj Ričard Lavlje Srce i proglašava Robina prvim grofom od Hantingtona. Ta titula još i danas postoji, a zanimljivo je da su se današnji grofovi od Hantingtona ponosili svojim slavnim pretkom.
Ma koliko cela priča o Robinu i borbi za legalnog kralja Ričarda Lavlje Srce zvučala zanimljivo kazuju činjenice da oni uopšte nisu bili ni savremenici, delio ih je gotovo ceo vek. Prve balade o Robinu Hudu spominju kralja Edvarda, a ne Ričarda, a govore i o Robinovom poreklu. On nije bio niži aristokrata nego slobodni seljak. Nije se proslavio otimajući bogatima i dajući siromašnima, nego svojim otporom prema vlastima i crkvenom kleru koji su ga proganjali.
Prava istina je li Robin bio „princ lopova“ verovatno se nikada neće saznati, jer pravih dokaza zaista i nema, pa čak i onih koji govore o njegovom postojanju. Ostaje otvoreno pitanje i romantičarska misterija poput samog mita o Robinu.
Najraniji poznati pravni zapisi pominju osobu po imenu Robin Hud 1226. godine u Jorku. On je ukrao robu vrednu 32 šilinga i 6 penija i postao odmetnik.
Prema nekim zapisima Robin Hud je bio Robin od Lokslija, navodno rođen u Halmširu, u parohiji Bradefild u Južnom Jorkširu. Robin je prvi put van zakona nakon što je na oranju ubio očuha. Majka mu je pomagala da se krije u šumi. Tamo sreće Malog Džona za којeg se veruje da je zapravo bio grof od Hantingdona.
Prema drugim zapisima Robin Hud je živeo u šumama Jorkšira u ranom 13. veku. Potiče iz grada Veikfilda i bio je pristalica pobunjenika Erla of Lankenstera, koji je poražen od Edvarda II u bici kod Boeroubriža 1322.godine. Prema ovoj teoriji Robin Hud je kao dobar mačevalac i strelac pomilovan i zaposlen kao telohranitelj kralja Edvarda.
Međutim postoji niz istorijskih tragova koji ukazuju da je Robin Hud anglo-saksonski borac za slobodu protiv represivnih Normana. Najznačajniji doprinos ovoj ideji su Ser Wolter Skot u knjizi Ajvanho (1819) i Augustin Tieri u Istoriji normanskog osvajanja Engleske (1825).
Robin Hud se pojavljuje kao lik zajedno sa svojim "veselim ljudima" u Ajvanhou, istorijskom romanu čija je radnja smeštena u 12. veku u Engleskoj. Autor je prikazao Robina Huda kao živahnog plemenitog odmetnika. U romanu Robin je prikazan kao sledbenik kralja Ričarda Lavljeg Srca, a pomaže mu i Wilfred Ajvanho u borbi protiv vitezova templara.
Istoričari ukazuju da postoje poverljivi istorijski dokazi koji aludiraju na legendu o anglosaksonskom poreklu Robina Huda. Konkretno, “Koučer knjiga” Šelbi opatije, rukopis koji datira iz srednjeg veka, beleži da "određeni Princ od Tivsa (Princ lopova) po imenu Svon sa svojom bandom boravi u Jorkširskoj šumi odakle vrši napade i pljačka". Srednjovekovni hroničari govore o tome kako je negativno poreklo Svonove bande zato što su opljačkali opata Benedikta Šelbija. Takođe ukazuju na to da je Hju FicBaldrig koji je bio šerif Notingema i Jorkšira, odgovoran za dovođenje Svona pravdi. Njihova bitka kasnije je spojena u legendu koja je i danas univerzalno poznata kao Avantura Robina Huda. Postoji i topografski tragovi sadržani u srednjovekovnim izvorima, a koji su doveli do crkve Svete Marije Magdalene u Kampsali, a koju je krajem 11.veka sagradio Robert de Lacy II Baron od Pontefrakta. Ti izvori tvrde da su se Robin i njgova najveća ljubav Merien venčali u toj crkvi. A da je mesto Robinove smrti bolnica Sv.Nikole u Sakson Kirkbaju (moderna Pontefract) te da je sahranjen u šumi u blizini bolnice. Umro je 24.12.1247. godine u 87. godini kao Erl od Hantingtona što je zapisano na grobnici.
Mnogi ipak tvrde da poreklo Robina Huda treba tražiti u mitologiji i folkloru.
Robin Hud je uvek predstavljan kao heroj koji potiče iz niže klase i posebno je protivnik Šerifa od Notingema i Princa Jovana bez zemlje. Kasnije, kao što to uvek biva legenda se nadograđuje likovima, koji su bili njegovi drugari Mali Džon, fratar Tak, Alan Dejl, Mač (sluga koji je doveden iz Svete Zemlje), Đak-Safija, Vil Skarlet, Kejt. Živi u Šervudskoj šumi i zaljubljen je u Ledi Merijen. Pristalica je kralja Ričarda Lavljeg Srca. Vremenom od seljaka postaje aristokrata ili nešto između - niti seljak, niti vitez.
Prvi put se kao legenda pominje početkom 16. veka na majskim igrama širom Engleske. Kao simboličan znak trajnosti proleća gde su muškarci pokazivali svoje umeće u streljaštvu i mačevanju. Dolazili bi obučeni kao Robin Hud ili članovi njegove bande. Mnoge vlasti su pokušavale da zabrane ove igre jer su podsticale buntovničko ponašanje ljudi ali su se uvek branili obrazloženjem da je sve običaj da se prikupi novac za crkvu.
Kasnije se o njemu pišu knjige, pesme, snimaju filmovi, emisije.
Legenda o Robinu Hudu najlepše je ispričana u filmovima poput “Avanture Robina Huda” iz 1938., “Robin Hud- kralj lopova” iz 1991. godine i “Robin Hud” iz 2010.
Evo i najpoznatije priče o Robinu Hudu:
Engleska, srednji vek, godina 1191. Po povratku iz trećeg Krstaškog rata kralj Ričard Lavlje Srce biva zarobljen od strane Leopolda V, austrijskog vojdvode. Njegov podmukli mlađi brat princ Džon koristi ovu priliku i podiže poreze poreze da bi navodno platio otkupninu za brata ali to ne čini već planira, da uz podršku Gaja od Gisborna, šerifa iz Notingema i drugih pristalica, preuzeme presto. Princ Džon i ostali Normani zlostavljaju saksonsko stanovništvo.
Jedini plemić koji mu se suprotstavlja je maloletni Saksonski vitez, Ser Robin od Lokslija. Robin stiče simpatije u narodu i lojalnost sledbenika kada od šerifa Gisborna spase mladića Mača, Milerovog sina, koji je ubio jednog kraljevog jelena u Šervudskoj šumi da bi prehranio gladnu porodicu.
Potom Robin sam odlazi do princa Džona u Gisbornov zamak u Notingemu i njegovim pristalicama i prezrivoj Ledi Merion objavljuje da će se suprostaviti tiraniji princa Džona i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da spase Kralja Ričarada i vrati ga na presto koji mu pripada. Džonovi ljudi bezuspešno pokušavaju da ga uhvate.
Ovim činom Robin nije izgubio samo svoju zemlju i zamak, već je ucenio i svoju glavu, pa beži sa svojim prijateljem Vilom Gembelom, koji je zbog svoje crvene odeće poznatijij kao Skarletni Vil.Utočište su pronašli u Šervudskoj šumi. Tu im se pridružuje Mali Džon nakon što je porazio Robina u borbi štapovima, a kasnije i Fratar Tak koji im pruža duhovno vodstvo. Vesela družina polako raste okupljajući sve veći broj nezadovoljnih saksonaca koji su želeli da se bore protiv samovolje prince Džona.
Sada poznat kao odmetnik Robin Hud, on obavezuje svoje ljude zakletvom da se besplatno bore sve dok se kralj Ričard ne vrati na presto. Vesela družina iz Šervudske šume pljačka bogate pristalice princa Džona i deli siromašnima, poštuje sve bez obzira da li su Normani ili Saksonci, bogati ili siromašni, muškarci ili žene. Princ Džon i njegovi sledbenici na taj način bivaju ismevani i ponižvani.
Jednog dana, Robin i njegovi ljudi su zaplenili veliku količinu zlatnika koji su Normani kao ubrani porez transpotovali kroz Šervud. Među zarobljnima su i kukavički šerif od Notingema i Ledi Merien. Robin i njegovi ljudi zaplenjni poreski novac smatrali su kao šerifov doprines za otkup kralja Ričarda. Ledi Merien je u početku nadmena i prezire Robina i njegovu veselu družinu. Ali kasnije gledajući njihovu brigu za osakaćene, obespravljene i proterane saksonske porodice postaje uverena u njihove dobre namere i vidi realnost Normanske brutalnosti. Merien se divi Robinu na dobroti i hrabrosti. Na kraju Robin dozvoljava poniženom šerifu i njegovoj pratnji da obučeni u prnje i peške, napuste Šervudsku šumu, govoreći im da su im poštedeli živote samo zahvaljujući Ledi Merien.
Princ Džon je pobesneo zbog gubitka od 30.000 zlatnika i šerifove nesposobosti pa smišlja lukavi plan u nadi da će povratiti izgubljene zlatnike i uhvatiti Robina Huda. Organizuje turnir u streljaštvu. Glavna nagrada je zlatna strela koju će uručiti lično Ledi Merien. Šerif je siguran da Robin neće odoleti izazovu. Ko god da pobedi na turniru verovatno će to biti prerušeni Robin Hud. Tako je i bilo pa je Robin Hud zarobljen i osuđen na smrt vešanjem. Merien, međutim, pomaže Robinovim ljudima u selu da isplaniraju i realizuju njegovo bekstvo na putu za vešala. Kasnije, u mraku noći, Robin se ušunjao nazad u dvorac da se zahvali Merien za pomoć.Ona i Robin shvataju da su zaljubljeni jedno u drugo, ali Merien odbija Robinovu ponudu da pođe sa njim zato što veruje da više može da ostajanjem u zamku. Robin se složio sa tim i napustio zamak.
Nešto kasnije, kralj Ričard i nekoliko njegovih vernih vitezova vraćaju se u Englesku prerušeni u trgovce. Dok ručaju u krčmi, prostački episkop Blek Kanona prepoznaje kralja i odmah obaveštava princa Džona. Po prijemu vesti, Džon žuri da podigne vojsku. Dikon Malbet, osramoćen bivši vitez i najveći pristalica šerifa od Notingema odlazi da ubije kralja u zamenu za obnovu svog ranga i dobijanje Robinovog dvorac i imanja. Marien ih čuje i piše upozorenje Robinu, ali ga šerif Gisborn pronalazi i hapsi Merien. Džon je uverava da će uskoro biti krunisan za kralja i da će tada biti u mogućnosti da zakonski naredi pogubljenje pristalica kralja Ričarda, pa i njeno u roku od dva dana. Bes sluškinja Ledi Merien koja je bila zaljubljena u Mača, zabrinuto ga obaveštava o Ričardovom povratku i moli ga da nađe Robina, da bi spasao Merien. Mač uspeva da presretne i ubije Dikona posle očajničke borbe.
Tražeći Robinovu pomoć za povratak na presto, kralj Ričard i njegova pratnja se prerušavaju u bogate monahe i putuju do Šervudske šume. Robin ih presreće i traži novac. Kada ga je Ričard uverio da on putuje po nalogu kralja Ričarda, Robin ga poziva da ručaju u šumi. Ubrzo, Vil nailazi povređenog Mača i donosi ga u Šervud. Mač je ispričao šta se sve dogodilo ali i da ne zna gde je sada kralj. Robin Hud želeći da zaštiti kralja Ričarda okuplja ljude sa namerom da ih pošalje u potragu. Uveren u Robinovu lojalnost kralj Ričard i njegovi ljudi skidaju monaške odore i iskazuju počast veseloj družini.Da bi zaustavio Jovanovo krunisanje i spasio Merien, Robin smišlja plan da se uvuku u zamak. On i kralj idu u posetu biskupu i ubeđuju ga da uključi družinuprerušenu u monahe u svoju svitu. Plan uspeva, a tokom krunisanja družina se otkriva i dolazi do borbe u kojoj Robin konačno ubija šerifa Gizborna. Robin onda se bori na put do tamnice i spasava Merien ćelije.Ričard je ponovo na prestolu. Džon ga moli za oproštaj. Kralj Ričard svog brata Džona i njegove sledbenike proteruj do kraja života. On zatim oprašta sve odmetnicima iz Šervudske šume, vraća Robinu titulu i proglašava ga baronom od Lokslija i erlom od Šervuda i Notingema i «naređuje» Robinu da sklopi brak sa Ledi Merien koji oboje rado prihvataju. Usred opšteg slavlja, zaljubljeni par odlazi, a Robin Hud se kroz osmeh obraća kralju "Mogu li da ispoštujem sva Vaša naređenja sa jednakim zadovoljstvom, gospodaru!
Bez obzira da li je zaista postojao ili ne ostaje priča o hrabrom pobunjeniku koji živi na periferiji društva, bori se protiv nepravde i ugnjetavanja sa svojim saputnicima i romantično je zaljubljen u Ledi Merijen.
Нема коментара:
Постави коментар