ROBIN HUD
Mada još nisu svi uspeli da se
slože oko toga da li je Robin Hud postojao ili ne, većina ipak smatra da se
radi o stvarnoj istorijskoj ličnosti s kraja XIII i početka XIV veka. Kao
predmet balada, knjiga i filmova Robin Hud “princ lopova” koji otima od bogatih
i daje siromašnima, tokom 700 godina jedan je od najpopularnijih heroja na
svetu.
O Robinu
Hudu kao istorijskoj ličnosti raspravljalo se vekovima. Savremena mišljenja
tvrde da je legenda o njemu delimično zasnovana na istorijskim činjenicama ali
postoji značajna naučna rasprava o njegovom stvarnom identitetu.
Poteškoća
sa pomenutim istorijskim istraživanjem je ime “Robert” odnosno tepanje ili
nadimak “Robin” koje je u srednjovekovnoj engleskoj, a naročito u 13. veku, bilo
veoma često ime. Prezime “Hud” je takođe
bilo prilično uobičajeno pogotovo za one koji nose kapuljaču preko glave. Tako
ne iznenađuje da se ovo ime u srednjovekovnim zapisima odnosi na više ljudi
koji se zovu Robin Hud, a imali su problem sa zakonom odnosno bili su kriminalci.
U
14. veku, u Engleskoj zbog visokih poreza raste nezadovoljstvo među kmetovima i
sitnim plemstvom koje ozbiljno narušava feudalni sistem. Tada se pojavljuje
buntovnik Robin Hud.
U modernoj kulturi Robin Hud je
prikazivan kao aristokrata koji je postao odmetnik nakon što mu je engleski
kralj Džon oduzeo posede. Robin se ujedno bori protiv kralja Džona koji je
nezakonito preuzeo vladarski tron rođenom bratu kralju Ričardu I Lavlje Srce
koji se nalazio u krstaškom ratu, a ujedno pljačka bogate i daje siromašnima. Robina, po povratku na
tron, rehabilituje zakoniti kralj Ričard Lavlje Srce i proglašava Robina prvim
grofom od Hantingtona. Ta titula još i danas postoji, a zanimljivo je da su se
današnji grofovi od Hantingtona ponosili svojim slavnim pretkom.
Ma koliko cela priča o Robinu i
borbi za legalnog kralja Ričarda Lavlje Srce zvučala zanimljivo kazuju
činjenice da oni uopšte nisu bili ni savremenici, delio ih je gotovo ceo vek.
Prve balade o Robinu Hudu spominju kralja Edvarda, a ne Ričarda, a govore i o
Robinovom poreklu. On nije bio niži aristokrata nego slobodni seljak. Nije se
proslavio otimajući bogatima i dajući siromašnima, nego svojim otporom prema
vlastima i crkvenom kleru koji su ga proganjali.
Prava istina je li Robin bio „princ
lopova“ verovatno se nikada neće saznati, jer pravih dokaza zaista i nema, pa
čak i onih koji govore o njegovom postojanju. Ostaje otvoreno pitanje i
romantičarska misterija poput samog mita o Robinu.
Najraniji poznati pravni zapisi
pominju osobu po imenu Robin Hud 1226. godine u Jorku. On je ukrao robu vrednu
32 šilinga i 6 penija i postao odmetnik.
Prema nekim zapisima Robin Hud je bio Robin od Lokslija,
navodno rođen u Halmširu, u parohiji Bradefild u Južnom Jorkširu. Robin je prvi
put van zakona nakon što je na oranju ubio očuha. Majka mu je pomagala da se
krije u šumi. Tamo sreće Malog
Džona za којeg se veruje da je zapravo bio grof
od Hantingdona.
Prema
drugim zapisima Robin Hud je živeo u šumama Jorkšira u ranom 13. veku. Potiče iz
grada Veikfilda i bio je pristalica pobunjenika Erla of Lankenstera, koji je
poražen od Edvarda II u bici kod Boeroubriža 1322.godine. Prema ovoj teoriji
Robin Hud je kao dobar mačevalac i strelac pomilovan i zaposlen kao
telohranitelj kralja Edvarda.
Međutim postoji niz istorijskih tragova koji
ukazuju da je Robin Hud anglo-saksonski borac za slobodu protiv represivnih
Normana. Najznačajniji
doprinos ovoj ideji su Ser Wolter Skot u
knjizi Ajvanho (1819) i Augustin Tieri u Istoriji normanskog osvajanja Engleske
(1825).
Robin Hud
se pojavljuje kao lik zajedno sa svojim "veselim ljudima" u Ajvanhou,
istorijskom romanu čija je radnja smeštena u 12. veku u Engleskoj. Autor je
prikazao Robina Huda kao živahnog plemenitog odmetnika. U romanu Robin je
prikazan kao sledbenik kralja Ričarda Lavljeg Srca, a pomaže mu i Wilfred
Ajvanho u borbi protiv vitezova templara.
Istoričari
ukazuju da postoje poverljivi istorijski dokazi koji aludiraju na legendu o
anglosaksonskom poreklu Robina Huda. Konkretno, “Koučer knjiga” Šelbi opatije, rukopis
koji datira iz srednjeg veka, beleži da "određeni Princ od Tivsa (Princ
lopova) po imenu Svon sa svojom bandom boravi u Jorkširskoj šumi odakle vrši
napade i pljačka". Srednjovekovni hroničari govore o tome kako je
negativno poreklo Svonove bande zato što su opljačkali opata Benedikta Šelbija.
Takođe ukazuju na to da je Hju FicBaldrig koji je bio šerif Notingema i
Jorkšira, odgovoran za dovođenje Svona pravdi. Njihova bitka kasnije je
spojena u legendu koja je
i danas univerzalno poznata kao Avantura Robina Huda. Postoji i topografski tragovi sadržani u
srednjovekovnim izvorima, a koji su doveli do crkve Svete Marije Magdalene u Kampsali, a koju je krajem 11.veka
sagradio Robert de Lacy II Baron
od Pontefrakta. Ti izvori tvrde da su
se Robin i njgova najveća ljubav
Merien venčali u toj crkvi. A da
je mesto Robinove smrti bolnica Sv.Nikole u Sakson Kirkbaju (moderna
Pontefract) te da je sahranjen u šumi u
blizini bolnice. Umro je 24.12.1247. godine u 87. godini kao Erl od Hantingtona
što je zapisano na grobnici.
Mnogi
ipak tvrde da poreklo Robina Huda treba tražiti u mitologiji i folkloru.
Robin Hud
je uvek predstavljan kao heroj koji potiče iz niže klase i posebno je protivnik
Šerifa od Notingema i Princa Jovana bez zemlje. Kasnije, kao što to uvek biva
legenda se nadograđuje likovima, koji su bili njegovi drugari Mali Džon, fratar
Tak, Alan Dejl, Mač
(sluga koji je doveden iz Svete Zemlje), Đak-Safija, Vil Skarlet, Kejt. Živi u
Šervudskoj šumi i zaljubljen je u Ledi Merijen. Pristalica je kralja Ričarda
Lavljeg Srca. Vremenom od seljaka postaje aristokrata ili nešto između - niti
seljak, niti vitez.
Prvi put
se kao legenda pominje početkom 16. veka na majskim igrama širom Engleske. Kao simboličan znak trajnosti proleća gde su
muškarci pokazivali svoje umeće u streljaštvu i mačevanju. Dolazili bi obučeni
kao Robin Hud ili članovi njegove bande. Mnoge vlasti su pokušavale da zabrane
ove igre jer su podsticale buntovničko ponašanje ljudi ali su se uvek branili
obrazloženjem da je sve običaj da se prikupi novac za crkvu.
Kasnije
se o njemu pišu
knjige, pesme, snimaju filmovi, emisije.
Legenda o Robinu
Hudu najlepše je ispričana u filmovima poput “Avanture Robina Huda” iz 1938., “Robin
Hud- kralj lopova” iz 1991. godine i “Robin Hud” iz 2010.
Evo i najpoznatije priče o Robinu Hudu:
Engleska, srednji vek, godina 1191. Po povratku iz
trećeg Krstaškog rata kralj Ričard Lavlje Srce biva zarobljen od strane
Leopolda V, austrijskog vojdvode. Njegov podmukli mlađi
brat princ Džon koristi ovu priliku i podiže poreze poreze da bi navodno
platio otkupninu za brata ali to ne čini već planira, da uz podršku Gaja od
Gisborna, šerifa iz Notingema i drugih pristalica, preuzeme presto. Princ Džon
i ostali Normani zlostavljaju saksonsko stanovništvo.
Jedini plemić koji mu se suprotstavlja je maloletni
Saksonski vitez, Ser Robin od Lokslija. Robin stiče simpatije u narodu i
lojalnost sledbenika kada od šerifa Gisborna spase mladića Mača, Milerovog
sina, koji je ubio jednog kraljevog jelena u Šervudskoj šumi da bi prehranio
gladnu porodicu.
Potom Robin sam
odlazi do princa Džona u Gisbornov zamak u Notingemu i njegovim pristalicama i
prezrivoj Ledi Merion objavljuje da će se suprostaviti tiraniji princa Džona i
da će učiniti sve što je u njegovoj moći da spase Kralja Ričarada i vrati ga na
presto koji mu pripada. Džonovi ljudi bezuspešno pokušavaju da ga uhvate.
Ovim činom Robin
nije izgubio samo svoju zemlju i zamak, već je ucenio i svoju glavu, pa beži sa
svojim prijateljem Vilom Gembelom, koji je zbog svoje crvene odeće poznatijij
kao Skarletni Vil.Utočište su pronašli u Šervudskoj šumi. Tu im se pridružuje
Mali Džon nakon što je porazio Robina u borbi štapovima, a kasnije i Fratar Tak
koji im pruža duhovno vodstvo. Vesela družina polako raste okupljajući sve veći
broj nezadovoljnih saksonaca koji su želeli da se bore protiv samovolje prince
Džona.
Sada poznat kao odmetnik Robin Hud, on obavezuje svoje
ljude zakletvom da se besplatno bore sve dok se kralj Ričard ne vrati na
presto. Vesela družina iz Šervudske šume pljačka bogate pristalice
princa Džona i deli siromašnima, poštuje sve bez obzira da li su Normani ili
Saksonci, bogati ili siromašni, muškarci ili žene. Princ Džon i njegovi
sledbenici na taj način bivaju ismevani i ponižvani.
Jednog dana,
Robin i njegovi ljudi su zaplenili veliku količinu zlatnika koji su Normani kao
ubrani porez transpotovali kroz Šervud. Među zarobljnima su i kukavički šerif
od Notingema i Ledi Merien. Robin i njegovi ljudi zaplenjni poreski novac
smatrali su kao šerifov doprines za otkup kralja Ričarda. Ledi Merien je u
početku nadmena i prezire Robina i njegovu veselu družinu. Ali kasnije
gledajući njihovu brigu za osakaćene, obespravljene i proterane saksonske
porodice postaje uverena u njihove dobre namere i vidi realnost Normanske brutalnosti.
Merien se divi Robinu na dobroti i hrabrosti. Na kraju Robin dozvoljava
poniženom šerifu i njegovoj pratnji da obučeni u prnje i peške, napuste
Šervudsku šumu, govoreći im da su im poštedeli živote samo zahvaljujući Ledi
Merien.
Princ Džon je
pobesneo zbog gubitka od 30.000 zlatnika i šerifove nesposobosti pa smišlja
lukavi plan u nadi da će povratiti izgubljene zlatnike i uhvatiti Robina Huda.
Organizuje turnir u streljaštvu. Glavna nagrada je zlatna strela koju će
uručiti lično Ledi Merien. Šerif je siguran da Robin neće odoleti izazovu. Ko
god da pobedi na turniru verovatno će to biti prerušeni Robin Hud. Tako je i
bilo pa je Robin Hud zarobljen i osuđen na smrt vešanjem. Merien, međutim,
pomaže Robinovim ljudima u selu da isplaniraju i realizuju njegovo bekstvo na
putu za vešala. Kasnije, u mraku noći, Robin se ušunjao nazad u dvorac da se
zahvali Merien za pomoć.Ona i Robin shvataju da su zaljubljeni jedno u drugo,
ali Merien odbija Robinovu ponudu da pođe sa njim zato što veruje da više može
da ostajanjem u zamku. Robin se složio sa tim i napustio zamak.
Nešto kasnije,
kralj Ričard i nekoliko njegovih vernih vitezova vraćaju se u Englesku
prerušeni u trgovce. Dok ručaju u krčmi, prostački episkop Blek Kanona
prepoznaje kralja i odmah obaveštava princa Džona. Po prijemu vesti, Džon žuri
da podigne vojsku. Dikon Malbet, osramoćen bivši vitez i najveći pristalica
šerifa od Notingema odlazi da ubije kralja u zamenu za obnovu svog ranga i
dobijanje Robinovog dvorac i imanja. Marien ih čuje
i piše upozorenje Robinu, ali ga šerif Gisborn pronalazi i hapsi Merien. Džon
je uverava da će uskoro biti krunisan za kralja i da će tada biti u mogućnosti
da zakonski naredi pogubljenje pristalica kralja Ričarda, pa i njeno u roku od
dva dana. Bes sluškinja Ledi Merien koja je bila zaljubljena u Mača, zabrinuto
ga obaveštava o Ričardovom povratku i moli ga da nađe Robina, da bi spasao
Merien. Mač uspeva da presretne i ubije Dikona posle očajničke borbe.
Tražeći Robinovu
pomoć za povratak na presto, kralj Ričard i njegova pratnja se prerušavaju u
bogate monahe i putuju do Šervudske šume. Robin ih presreće i traži novac. Kada
ga je Ričard uverio da on putuje po nalogu kralja Ričarda, Robin ga poziva da
ručaju u šumi. Ubrzo, Vil nailazi povređenog Mača i donosi ga u Šervud. Mač je
ispričao šta se sve dogodilo ali i da ne zna gde je sada kralj. Robin Hud
želeći da zaštiti kralja Ričarda okuplja ljude sa namerom da ih pošalje u
potragu. Uveren u Robinovu lojalnost kralj Ričard i njegovi ljudi skidaju
monaške odore i iskazuju počast veseloj družini.Da bi zaustavio Jovanovo
krunisanje i spasio Merien, Robin smišlja plan da se uvuku u zamak. On i kralj
idu u posetu biskupu i ubeđuju ga da uključi družinuprerušenu u monahe u svoju
svitu. Plan uspeva, a tokom krunisanja družina se otkriva i dolazi do borbe u
kojoj Robin konačno ubija šerifa Gizborna. Robin onda se bori na put do
tamnice i spasava Merien ćelije.Ričard je ponovo na prestolu. Džon ga moli za
oproštaj. Kralj Ričard svog brata Džona i njegove sledbenike proteruj do kraja
života. On zatim oprašta sve odmetnicima iz Šervudske šume, vraća Robinu titulu
i proglašava ga baronom od Lokslija i erlom od Šervuda i Notingema i «naređuje»
Robinu da sklopi brak sa Ledi Merien koji oboje rado prihvataju. Usred opšteg
slavlja, zaljubljeni par odlazi, a Robin Hud se kroz osmeh obraća kralju
"Mogu li da ispoštujem sva Vaša naređenja sa jednakim zadovoljstvom,
gospodaru!
Bez obzira da li je zaista postojao ili ne ostaje
priča o hrabrom pobunjeniku koji živi na periferiji društva, bori se protiv
nepravde i ugnjetavanja sa svojim saputnicima i romantično je zaljubljen u Ledi
Merijen.
Tekst napisala Olivera Jeličić, 23.03.2015.
koristeći dostupne izvore sa interneta:
