Matematikom protiv provala

Hipoteza:

Provalnici dele čovečanstvo na 2 dela:
1. Kod koga su već provalili
2. Kod koga još nisu provalili

Drugu grupu ponovo dele na 2 dela:
2.1 Kod koga ne vredi provaliti
2.2 Kod koga vredi provaliti

Drugu podgrupu opet dele na 2 dela.
2.2.1 Kod koga je opasno provaliti
2.2.2 Kod koga je bezopasno provaliti

Dedukcija:

Pošto znamo broj ljudi na svetu, broj potencijalnih žrtava spada između 0 i 6 milijardi. Neka ovaj broj bude X. Znači broj provalnika, tj Y=6.000.000.000 - X (ne računajući skup samoprovalnika kao vlasnike benzinskih pumpi i gostioničare, koji se može zanemariti).
Nedavno pored X i Y je bilo i M, kao Milicija ali od kada i kod njih provaljuju (čak i oni provaljuju), zbog velikog broja prikrivanja, ovaj broj je izgubio svaki smisao. Ali da se bavimo samo Srbijom.

Srbija = Sr provalnici + Sr žrtve tj. Sr = SrY + SrX

Taj stav je odavno pao od kada kod nas rade i rumunski provalnici. Naš cilj je da minimalizujemo SrX tj. broj žrtava.
Pošto je Sr konstantno (barem u nekoliko zadnjih godina), to ćemo najlakše postići ako povećamo SrY, tj. broj provalnika. To nam je zasad uspelo. Ali pogledajmo i ostale mogućnosti.
Ne računajmo provalnike sa amnezijom (1.), koji će provaliti na isto mesto. Od ostatka oduzmimo glupe provalnike (2.1), koji će provaliti tamo gde ničega nema. Ovako dobijeni rezultat umanjimo sa brojem kamikaze provalnika (2.2.1), koji će da provale u glavnu stanicu milicije.
Tako ćemo dobiti SrXu tj. ugrožene građane Srbije.
Napišimo našu prvu aksiomu:

SrXu = 2.2.2

Znači ugrožena grupa je ona kod kojih još nisu provalili, ima šta da se odnese, i provala nije opasna. SrXu se može minimalizovati sledećim metodama:

I. Treba ukinuti trudničko. Time će broj stanovnika Sr konvergirati ka nuli. Tako će sa puno drugih problema, i problem provala postepeno nestati (ovaj metod je dosta samoubilački i opasan).
II. Treba smanjiti životni standard. Tj. na manje mesta vredi provaliti. Bilo je pokušaja u ovoj oblasti, ali je bilo i nekih sporednih efekata.
III. Treba povećati sigurnost stanova. (To predlaže milicija)

Znači predloženi metodi su sledeći:
I. Izumiranje Srba
II. Ukinuti životni standard
III. Sigurnosne opreme (alarmi, rešetke, brave...)

Najbesmislenija je treća metoda. To bi samo pokrenulo jednu spiralu naoružavanja, koja bi bila sve skuplja i skuplja. Po rečima nekih provalnika, svaka brava i vrata se mogu otvoriti, samo sa skupljom opremom. Sigurnost našeg stana ništa se ne bi povećala, kao ni neke svetske velesile sa trkom naoružavanja.

Rezultat:
Provalimo u sopstveni stan.
Zašto? Možemo lako izračunati. Po osiguravajućem zavodu verovatnoća da će provaliti u jedan stan je 1:1.000, tj jedan prema hiljadu. A verovatnoća da će u stan provaliti 2 puta zaredom je 1.000*1.000, tj. samo jedan prema milion (1:1.000.000)

fotografija pozajmljena sa: Beograd.olx.rs

S obzirom na obzir da sam maturirala kao odlikaš i da mi je samo 3 iz matematike na kraju četvrte godine upropastila Vukovu diplomu logično je da ovaj post nije bilo šanse sama da smislim već sam ga odnekud, nekada skinula, ubite me ako znam izvor, navodno je sa users.teol.net ali ga tamo više nema.

Ali kada je o matišu reč nikada neću zaboraviti profu iz IV razreda srednje : ''Integral od međeda je međed'', ako ništa eto bar sam to zapamtila

Može i jedna anegdota iz trećeg razreda srednje:

Imali smo geometriju. Vrata od kabineta zaključana. Inače, stara školska zgrada, vrata visoka, starinska, od nekoliko kocki. Drugar dođe na ideju da donju kocku probamo da izvadimo...Cim,cim i eto rupe u vratima. Lepo ti ceo razred kroz rupu uđe u učionicu, Vrata namestimo kao da se ništa nije dogodilo. Profesorica koja nam je tada predavala matematiku bila je visine metar ipo, sa ogromnim naočarima i još većom dioptrijom, ličila je na pače Dinki iz crtaća pa smo je i prozvali Patkica. Tajac. Čujemo je ispred kako koleginici govori: ''E ovaj III3, opet ih nema, opet su pobegli, ali ja moram ući i upisati čas i odsutne.'' Otključava kabinet, a mi svi kao jedan ustajemo sa pesmom ''Mate-ma, mate-ma, ma-te-matika, to je jedna nauka, ma-te-matika, to je prava nauka, ma-te-matika,...'' Naravo čas nismo ni održali. Toliko je jadna bila uzbuđena od iznenađenja, a kasnije, ma sve je išlo lako do onog ''međeda''.