"Kada te ljubav zove sledi je, premda su joj putevi tvrdi i strmi.
A kada vas krila njena ponesu, predajte joj se, premda vas mač skriven u njezinim perima može raniti.
A kada vam govori verujte joj, premda njen glas može razdrmati vaše snove kao što severac pustoši perivoj. Jer kao što vas ljubav kruni tako će vas i razapeti, jer koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i potkresava. Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam najnežnije grane što dršću na suncu, tako će vam sići u korenje i protresti ih dok prianjaju uza zemlju. Poput snopova žita ona vas u se skuplja. Ona vas mlati da bi vas razgolitila. Ona vas sije da bi vas lupine vaše oslobodila. Ona vas melje dok ne pobelite. Ona vas mesi dok gipki ne budete, a onda vas meće na svoj sveti oganj da postanete sveti hleb za Božiji pir. Sve će vam ovo ljubav učiniti kako bi ste doznali tajne svoga srca i da bi ste po tome znanju postali komadić srca samoga života.
Ali, ako u svojemu strahu budete tražili samo ljubavni mir i ljubavni užitak, bolje vam je da pokrijete golotinju svoju i da odete sa gumna ljubavi, u svet bez godišnjig doba, gde ćete se smejati, ali ne punim smehom, i gde ćete plakati, ali ne svim svojim suzama. Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe. Ljubav nema ništa, niti se ona može imati jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Ali, ako ljubite i svakako morate imati želja, neka vam ovo budu želje:
Rastopiti se i biti poput žuborna potoka koji svoju pesmu nosi.
Upoznati bol od prevelike nežnosti.
Biti ranjen vlastitim razumevanjem ljubavi.
I kvariti se veseljem i radošću.
Probuditi se zorom krilata srca i zahvaliti se za još jedan dan ljubavi.
Smiriti se o podnevnom satu i razmatrati ljubavni zanos.
Vratiti se s večeri kući sa zahvalnošću.
I onda zaspati s molitvom zaljubljeno u srcu i s pesmom zahvalnicom na usnama."
A kada vas krila njena ponesu, predajte joj se, premda vas mač skriven u njezinim perima može raniti.
A kada vam govori verujte joj, premda njen glas može razdrmati vaše snove kao što severac pustoši perivoj. Jer kao što vas ljubav kruni tako će vas i razapeti, jer koliko vam pomaže da rastete, toliko vas i potkresava. Kao što se uspinje na vašu visinu i draga vam najnežnije grane što dršću na suncu, tako će vam sići u korenje i protresti ih dok prianjaju uza zemlju. Poput snopova žita ona vas u se skuplja. Ona vas mlati da bi vas razgolitila. Ona vas sije da bi vas lupine vaše oslobodila. Ona vas melje dok ne pobelite. Ona vas mesi dok gipki ne budete, a onda vas meće na svoj sveti oganj da postanete sveti hleb za Božiji pir. Sve će vam ovo ljubav učiniti kako bi ste doznali tajne svoga srca i da bi ste po tome znanju postali komadić srca samoga života.
Ali, ako u svojemu strahu budete tražili samo ljubavni mir i ljubavni užitak, bolje vam je da pokrijete golotinju svoju i da odete sa gumna ljubavi, u svet bez godišnjig doba, gde ćete se smejati, ali ne punim smehom, i gde ćete plakati, ali ne svim svojim suzama. Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe. Ljubav nema ništa, niti se ona može imati jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Ali, ako ljubite i svakako morate imati želja, neka vam ovo budu želje:
Rastopiti se i biti poput žuborna potoka koji svoju pesmu nosi.
Upoznati bol od prevelike nežnosti.
Biti ranjen vlastitim razumevanjem ljubavi.
I kvariti se veseljem i radošću.
Probuditi se zorom krilata srca i zahvaliti se za još jedan dan ljubavi.
Smiriti se o podnevnom satu i razmatrati ljubavni zanos.
Vratiti se s večeri kući sa zahvalnošću.
I onda zaspati s molitvom zaljubljeno u srcu i s pesmom zahvalnicom na usnama."
Halil Džubran - spis "Prorok"
Нема коментара:
Постави коментар