Paulo Koeljo: "Preljuba"

“Svakog jutra kada otvorim oči i ugledam ono što zovu „novi dan“, dođe mi da ih odmah zatvorim i ne ustanem iz kreveta. Ali mora se.

Imam divnog muža, ludo zaljubljenog u mene, koji je uz to i vlasnik uglednog investicionog fonda i koji se svake godine – protivno njegovoj volji – pojavljuje na spisku trista najbogatijih ljudi u Švajcarskoj koju sastavlja časopis Bilan.

Imam dvoje dece, svoju „svrhu postojanja“ (kako kažu moje drugarice). Rano ujutru im služim doručak i odvodim ih u školu – pet minuta peške od kuće – gde imaju celodnevnu nastavu, tako da ja mogu da radim i planiram svoje vreme. Posle časova o njima se brine dadilja Filipinka, dok se muž i ja ne vratimo kući.

Volim svoj posao. Priznata sam novinarka u uglednim dnevnim novinama koje se mogu kupiti u skoro svim trafikama u Ženevi, gradu u kojem živimo.

Jednom godišnje odlazim na odmor s porodicom, naj­ češće na rajska mesta s divnim plažama, u „egzotičnim“ zemljama gde je lokalno stanovništvo siromašno, što čini da se mi osećamo još bogatiji, privilegovaniji i zahvalniji za sve dobro što nam je život pružio.

Još se nisam predstavila. Drago mi je, zovem se Linda. Imam trideset jednu godinu, visoka sam sto sedamdeset pet santimetara, teška šezdeset osam kilograma i obla­čim se u najskupljim radnjama koje postoje (zahvaljujući bezgraničnoj darežljivosti moga muža). Kod muškaraca izazivam požudu, a kod žena zavist.

Međutim, svakog jutra kada otvorim oči i ugledam ovaj idealni svet o kojem svi sanjaju a malo njih uspe da ga osvoji, znam da će mi dan biti poražavajući.”

Foto: EllaOllivera/privatna arhiva

Šta reći nakon ovakvog početka romana?

Čudno je kako neko ko ima sve nije srećan. Ta težnja da se uvek ima više ili možda buržujska razmaženost da se ima sve, pa i ono zabranjeno, nedozvoljeno ili pak čista dosada uljuljkana svakodnevicom. Da se razbije monotonija. Kriza srednjih godina?

Kakav je to klik koji se dogodi u glavi kada si spremna da rizikuješ savršen život uz mogućnost da sve to izgubiš. Neverovatno je kako su Lindu poneli želja i strast da je potpuno izgubila glavu, ponos, sebe… ne ceneći ono što ima i rizikujući da izgubi sve. Gde je granica?

Nikada nisam razumela zašto ljudi varaju. To nikada ne završi dobro i uvek neko ostane povredjen, tužan, razočaran, besan.

Pokušavala sam da razumem Lindu, ali me je mnogo više nervirala svojim ponašanjem.

Ne znam.

Knjiga je interesantna, intrigantna i provokativna.

Vredi pročitati!

Ako je ne pročitate u jednom dahu onda Vam je potreban "corner bookmarker" u obliku srca.
Evo kako da ga napravite: Obeleživač stranica u obliku srca - Bookmarker