Sutra polazim u prvi razred osnovne škole treći put.
Moja velika beba, moj maza, moja sreća, moj princ sutra postaje đak prvak.
Sećam se kada je moja princeza pre dve godina kročila u to doba, i treme, i sjaja u oku, i skrivenog straha i svega. Mazuljak ne krije strah i postavlja milion pitanja. On nije želeo da se mazi, on je jednostavno legao kraj mene u krevet i rekao da on tu večeras spava.
Gledam ga sada dok spava. Vrti se, rukom me traži. Okreće se, njuška me. Zalepio se za mene, steže me. Boji se, znam. Kao da mi neko otima bebu iz naručja, po drugi put. Bojim se i ja. Ne onog što će se dogoditi sutra, već svega što sledi prekosutra, i nakosutra i svakog sledećeg dana njegovog školovanja.
Ne, nije on kao Ćićko, samostalan, prodoran,...On je mazuljak, beba u ruhu sedmogodišnjaka. Neko ko još uvek ne zna ni da priča dobro, ko ne zna slova i brojeve, neko čiji je život samo igra.
Zato ne mogu da verujem da će sutra kročiti u život, u odrastanje. Ulazi u najlepše doba. Đačko doba.
Ja se i dalje ne sećam svog prvog dana u školi? Zato se sećam princezinog, a sigurno ću upamtiti i sutrašnji.
Želim Ti mazo moja srećan polazak u prvi razred!!!
Da svakog dana naučiš nešto novo što ćeš kasnije iskoristiti na pravi način u životu. Želim da sutrašnji dan bude početak tvog obrazovanja koji će te odvesti do uspeha u životu. Da tokom svog školovanja ne naučiš samo ono što ti knjige kažu već da se učiš životu.
Želim Ti puno novih drugara, petica, osmeha, pesama, putovanja, simpatija...
Želim ti svu sreću ovoga sveta, a ja ću uvek biti tu, uz tebe i nikada me ništa neće sprečiti da ti pružim ruku, osmeh, pravu reč.
Volim te srećo mamina!!!
Moja velika beba, moj maza, moja sreća, moj princ sutra postaje đak prvak.
Sećam se kada je moja princeza pre dve godina kročila u to doba, i treme, i sjaja u oku, i skrivenog straha i svega. Mazuljak ne krije strah i postavlja milion pitanja. On nije želeo da se mazi, on je jednostavno legao kraj mene u krevet i rekao da on tu večeras spava.
Gledam ga sada dok spava. Vrti se, rukom me traži. Okreće se, njuška me. Zalepio se za mene, steže me. Boji se, znam. Kao da mi neko otima bebu iz naručja, po drugi put. Bojim se i ja. Ne onog što će se dogoditi sutra, već svega što sledi prekosutra, i nakosutra i svakog sledećeg dana njegovog školovanja.
Ne, nije on kao Ćićko, samostalan, prodoran,...On je mazuljak, beba u ruhu sedmogodišnjaka. Neko ko još uvek ne zna ni da priča dobro, ko ne zna slova i brojeve, neko čiji je život samo igra.
Zato ne mogu da verujem da će sutra kročiti u život, u odrastanje. Ulazi u najlepše doba. Đačko doba.
Ja se i dalje ne sećam svog prvog dana u školi? Zato se sećam princezinog, a sigurno ću upamtiti i sutrašnji.
Želim Ti mazo moja srećan polazak u prvi razred!!!
Da svakog dana naučiš nešto novo što ćeš kasnije iskoristiti na pravi način u životu. Želim da sutrašnji dan bude početak tvog obrazovanja koji će te odvesti do uspeha u životu. Da tokom svog školovanja ne naučiš samo ono što ti knjige kažu već da se učiš životu.
Želim Ti puno novih drugara, petica, osmeha, pesama, putovanja, simpatija...
Želim ti svu sreću ovoga sveta, a ja ću uvek biti tu, uz tebe i nikada me ništa neće sprečiti da ti pružim ruku, osmeh, pravu reč.
Volim te srećo mamina!!!
Нема коментара:
Постави коментар