GOSPA NOLA

 Pismeni sastav iz srpskog jezika srednje škole na temu "Lik gospa Nole" iz pripovetke "Gospa Nola", 

koja je deo zbirke pripovedaka "Kornika palanačkog groblja"  književnice Isidore Sekulić

Foto: Knjižara "Vulkan"

LIK GOSPA NOLE 

 Stanojla Perčinova, udata Lazarić, je gospa Nola, žena koja je čitav svoj život podarila drugima, pomagala svima i nikada nije očekivala nešto zauzvrat. Smisao svog života pronašla je u usvojenoj deci i u tome da ih izvede na pravi put. Mnoge porodice su propale ali ona je svojom borbenošću pokušala da stvori svoju.

Gospa Nola, visoka, krupna i jaka žena. Crne kose, vezane u punđu i na glavi sivi izlomljeni šeširić. Obuvena u vojničke cokule, nosi sivu suknju, bluzu i kaput od sivog štofa do kolena. Tako obučena izgledala je suviše prosto što nije priličilo njenom imovnom stanju. Deluje trapavo i neskladno, pomalo grubo i neotesano. Žena koja više izgleda i ostavlja utisak da je muškarac. Stroga i ozbiljna, ali veoma pametna i hrabra. Jednostavna i uporna, plemenita i skromna, ponosita i humana, poštena i čvrsta, vredna i pravedna. Hercegovka. Oštrog i blago ironičnog jezika delovala je kao osoba tvrdog srca, bez emocija. Ali iza te maske bila je puna razumevanja, topline, nežnosti i čovečnosti.  Bila je pobožna i veliki vernik, pa je često odlazila u crkvu ali nije volela popove i često ih je kritikovala. Gospa Nola voli da jede ali ne pije alkohol. Nije cicija. Voli da peva i sevdah. Ne voli razmaženu decu i „Švabe“ kao narod, njihovu veru i govor. Krasile su je tri crte srpske žene: patriotizam, patrijahalnost i religionost.

Gospa Nola je često mislila o prolaznosti svega i plašila se da će jednoga dana ostati sama. Veći deo svog života je provela kao udovica jer je muž, gospodin Toša, trgovac, bio od nje stariji trideset godina. Bila je neželjeno žensko, ružno dete. Nije se sviđala muškarcima ali se družila sa njima i bila im najbolja prijateljica. Bila je izuzetno vredna i predana na svoju majku. Kada joj je majka umrla, otac se ponovo oženio i dobila je polusestricu Julicu. Čim je zapala za oko Toši rešila je da se uda. Očarala ga je svojim karakterom i stavom. Posle udaje se nije promenila i prepustila uživanju u životu i bogatstvu. Potpuno suprotno: pomagala je crkvi, sirotinji, svojim radnicima, bavila se administracijom, rukovodila zemljom, radnicima, stokom, advokatima i kupoprodajom. Sve je gospa Nola umela da reši, sve problem i niko nije pred njom smeo da laže. Bila je samokritična i izuzetno sposobna za sve.

Gospa Nola i njen muž nisu imali dece. Prva im je u kuću došla Julica, nakon smrti njihovog oca. To je kod nje probudilo majčinski instikt, potom neki tužan osećaj što nije lepa, što je drugačija, bila je nesrećna što nije mogla da se uda kako se udaje i da ima decu. Osećala je i kajanje i osuđivanje, strah od velikog novca i poseda. Sve to jeuticalo na njene kasnije postupke i navodilo je da usvaja još dece. Usvajala je decu iz svog okruženja, decu čiji roditelji nisu vodili dovoljno računa o njima. Trudila se da deci koju je usvojila omogući sve što je bilo u njenoj moći i da ih izvede na pravi put. Želela je za njih samo najbolje. Ali, nažalost gotovo niko od njih nije uspeo da pronađe svoju sreću, a što im je gospa Nola želela iz sveg srca.

Život prolazi, mi ga živimo neispunjeni iz nekog razloga, živimo ga za druge, za to šta će drugi da kažu, urade i još mnogo drugih stvari. Gospa Nola nije imala život kakav je želela. Bila je svesna svoje sudbine i nije dozvolila da je to porazi. Govorila je: „Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta…”

Autor: Nikola J.

April 2022.

Foto: goodreads.com