Hvala najdraža majko moja

Foto: EllaOllivera/Privatna arhiva

Tebi, koja si me devet meseci nosila ispod srca.

Tebi, koja si me rodila i sama mi dala ime,

da ga ni po kome ne nosim i da mi ga svi ne biraju,

da budem svoja.

Uvek sam govorila kako ličim na tatu,

drugi da ličim na baba Savku,

a ja sam ustvari sve češće ista ti.

Pomalo zabrinuta, oprezna i neodlučna,

zaboravljam ljudima loše strane i

uvek iznova dajem šanse.

Zamisli,

nikad Ti nisam rekla 

kako sam baš srećna kad zaličim na Tebe.

Na Tebe,

koja si bila stub i temelj i krov.

Hiljadu puta si se trgnula iz nemirnog sna

da vidiš da li još uvek gori svetlo i

strepela ujutru da li smo tu.

Bezbroj nedelja si provela kuvajući, 

pakujući, ispraćajući, čekajući.

Sve si nam dala i sačuvala si nam dom.

Hvala Ti što si znala kada da me držiš blizu,

a kada da me pustiš!

Hvala Ti za svaku stepenicu,

za put koji me uvek vodio kući.

Dala si mi korene da započnem ovaj život,

a onda si mi dala krila da letim.

Naučila si me da sanjam jer si verovala u mene.

Nema takve sile na ovoj zemlji,

nema blaga koja su jednaka toj vrednosti,

vrednosti dara majčinske ljubavi.

Hvala Ti za svaki dan obasjan suncem 

jer to ispunjava moja sećanja i srce.

Hvala Ti za svako nesebično neopevano delo.

Znam šta si sve uradila za mene!

Hvala Ti što si mi dala izbor

da tražim svoju dušu i sreću,

dok ne nađem svoj glas.

I hvala Ti što si me naučila da budem dovoljno jaka

da se savijem kad treba.

Zahvaljujem Bogu majko na Tvojoj ljubavi!

Izvor: Zelena učionica

sastavila Olivera Jeličić

sa izmenjenim i prilagođenim tekstom

 autorke Dajane Grubišić