Nešto ništa posebno

Umorna sam,

ali mi san ne dolazi na oči.

Boli me svaki deo tela,

svaki mišić,

svaka koščica

i ne znam na koju stranu da se okrenem

i ugnjezdim.

Ali ne boli me onako

da boli,

da bih jaukala.

Na sav glas.

Pa, da.

Jaukala bih

ma ne,

vrištala bih - 

od neke sreće.

Smejala se na sav glas.

Uvek se ovako osećam kad napravim nešto

dobro,

bez obzira koliko moje telo trpi.

Dobro.

Da.

Svašta nešto bude dobro.

Koliko god mi je telo na rezervi

toliko mi baterije 

mojih malih sivih 

pune dobre vibracije i 

šalje ih dalje...

Ne želim još da zaspim.

Telo se buni,

bori sa mislima.

Želim još da uživam u ovom danu.

Ne želim da se završi.

Ne još.

Tako sam uživala u njemu.

Šta sam radila?

Nešto ništa posebno.

Spremala kuću.

Ceo dan!

Autor: Olivera Jeličić

              Foto: EllaOllivera/privatna arhiva