Ne, ne mogu...

Ne, ne mogu da se smirim
moram da ćutim
da svi pomisle da sam luda
da ćutim
da me niko ne čuje
da tišinom dotaknem misao
da svratim do beznađa
i podarim ono što pokušavam da s`krijem
da ćuteći podelim
suze i smeh. 
Ne, ne mogu da se smirim
moram da plačem
da plačem ludački
glasno
iz duše
da plačem da me ceo svet čuje
da suzama dodirnem zvezde
da svratim do beskraja
samo da provirim kroz taj prozor
da vidim one 
što mi život i sreću podariše
nekada davno
a onda me ostaviše da lutam
ovim bespućem
koji životom zovu.
Ne, ne mogu da se smirim 
moram da se smejem
da se smejem ludački
glasno 
od srca
da se smejem da me ceo svet čuje
da osmehom dodirnem zvezde
da svratim do meseca i 
napravim još jedan krug
za princa koji je moja sreća i 
princezu koja je moj život.

Autor: Olivera Jeličić

              Foto: EllaOllivera/fb/privatna arhiva